Kada sam pre četiri godine u njujorškom Whole foods marketu videla mlinove koji prave puter od kikirikija, lešnika i badema, pomislila sam kako bi bilo divno da ih ima i neko kod nas.
Sledeća misao je bila – Kako bi bilo divno da ih ja imam! I tako je sve počelo.
Moja ljubav prema hrani, ali ne bilo kakvoj, radoznalost, a najviše naši zdravstevni problemi, su me terali da stalno eksperimentišem i smišljam jela koja možemo svi da jedemo, bez posledica po naše zdravlje. Moj sin je bio na ishrani bez glutena deset godina, a već šesnaest ne jede ništa što sadrži kazein, a ja imam dijabetes tip1, pa je većina naših proizvoda sa veoma malo ili bez šećera, a svi su bez mleka.
Pre dve godine u februaru sam konačno prelomila, dala otkaz i odlučila da se posvetim samo tome – da otvorim zanatsku, porodičnu radionicu-prodavnicu. U njoj za sada radimo kćerka, koja je četvrta godina Pravnog fakulteta i ja, a nadam se da će nam se uskoro pridužiti i sin koji je nedavno završio srednju školu. To je bio takođe jedan od bitnih razloga da ova priča zaživi. Naime, moj sin je osoba sa autizmom i zbog toga spada u kategoriju teže zapošljivih ljudi. Naša mala radnjica će, nadam se, biti mesto u kome će on da se oseća korisno i kao deo društva i sad, kada je završio školovanje, što je jedan od mojih glavih životnih ciljeva. Da bi sve to moglo da funkcioniše od skoro nam povremeno pomaže i divna Dana koja se odlično uklopila u naš mali tim.
